U Bosni i Hercegovini se pravo na pravično suđenje u razumnom roku propisuje u Ustavu BiH, u kojem se navodi da se “prava i slobode predviđeni u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i sloboda i njenim protokolima direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini i imaju prioritet nad svim zakonima”. Dalje, Ustav sadrži i Katalog prava kojim se utvrđuje da sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode, što uključuje i pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi s krivičnim postupkom. 

Također, Evropska konvencija propisuje da prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom ustanovljenim zakonom.

Kršenje ovih prava bilo je i predmet odlučivanja pred Ustavnim sudom BiH, i to: Odluka  broj: AP-575107, koju je Ustavni sud BiH donio 30. januara 2010. godine, i Odluka broj:  AP-303i16, koju je donio 16. marta 2016. godine.

Predlagač navodi da je Ustavni sud BiH u više slučajeva utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio provođenje generalnih mjera kao što je uvođenje preventivnog pravnog lijeka koji se odnosi na dužinu postupka. Također je naglasio da je u konkretnim slučajevima bila utvrđena i naknada štete podnosiocima apelacija koje su pale na teret odgovarajućeg kantonalnog, odnosno budžeta FBiH, te da Evropski sud za ljudska prava u ovakvim predmetima utvrđuje i naknadu štete.

Više o odredbama ovog zakona čitajte putem opcije “Preuzmite tekst zakona”.

Fotografija: hercegovina.in